Šta je toksična pozitivnost? U čemu je razlika između dobre i loše pozitivnosti?

Image by KamranAydinov on Freepik

Pozitivnost i pozitivan pogled na život podrazumevaju optimizam, praktikovanje zahvalnosti i generalno pozitivnu procenu događaja ili situacije. Sigurno ste već čuli citat „Kakve su ti misli, takav ti je život“ i da je pozitivnost dobra za zdravlje i blagostanje. Sa druge strane, možda ste se osetili iznervirano, ljuto ili neprijatno kada vam je nametana pozitivnost u trenucima kada se niste osećali dobro. Zaista, pozitivnost može biti dobra za nas sve dok je ne koristimo da bismo izbegli ili potisnuli negativne emocije. Tada može postati toksična.

Toksična pozitivnost se definiše kao čin odbacivanja ili poricanje stresa, negativnosti ili drugih negativnih iskustava koja realno postoje (Sokal, Trudel, & Babb, 2020).

Ponekad može biti teško razlikovati pozitivnost od toksične pozitivnosti. Na primer, ako nam neko kaže: „A čuj, pogledaj to s vedrije strane…“, možda ćemo se osećati kao da umanjuje ili poriče naša negativna osećanja. Zato što su naše negativne emocije ponekad alatke koje koristimo da bismo ispunili neke naše važne potrebe. Zbog toga ne želimo i ne možemo da ih tek tako odbacimo od sebe i ignorišemo. Često  naizgled pozitivni saveti prijatelja mogu ustvari da budu pritisak toksične pozitivnosti za osobu koja ih prima.

Evo nekoliko primera toksične pozitivnosti:

• Kažem: „Imam loš dan.“ Toksičan odgovor: „Ali imaš toliko toga na čemu bi trebalo da budeš zahvalan/a.
• Kažem „Ne znam da li mogu da imam normalan odnos sa svojom majkom. Ne odnosi se prema meni pristojno i s poštovanjem.“ Toksičan odgovor: „To je tvoja majka. Ona te je rodila. Porodica je svetinja. Trebao bi da je voliš bez obzira na sve.”
• Kažem: „Ovaj posao je sranje.“ Toksičan odgovor: „Ćuti! Budi srećan/a što uopšte imaš posao.”

U ovim primerima, vidimo kako se pozitivnost koristi za potiskivanje naših realnih negativnih iskustava i doživljaja. S druge strane, recimo da nam prijatelj kaže: „Hej, u redu je ne biti u redu.” Ovo pokazuje prihvatanje naših negativnih emocija, kao i saosećanje. Ovaj pristup nije toksičan jer ne poriče naše emocije i ne tera nas da osećamo nešto što ne želimo da osećamo.

Kada pozitivnost postaje toksična?

1. Jedna studija je pokazala da je traženje nečeg pozitivnog u svakom doživljaju korisno samo u nekontrolisanim kontekstima. Na primer, ako izgubimo posao, mogli bismo imati koristi od razmišljanja pozitivno o našim budućim prilikama. Ali ako pokušamo da koristimo pozitivnu procenu situacije u kontrolisanim situacijama – ili situacijama koje bismo mogli da promenimo – možda bi nam zapravo bilo gore (Troi, Shallcross i Mauss, 2013).
2. Neka istraživanja sugerišu da je neprikladno koristiti pozitivnost (pozitivnu reevaluaciju) kada su naši identiteti ugroženi. Na primer, kada ljudi dožive rasno, nacionalno, versko, seksualno ugnjetavanje i diskriminaciju, insistiranje na “ko zna zašto je to dobro” stavu nema nikakve koristi i zapravo dovodi do lošijeg mentalnog zdravlja i blagostanaj uopšte (Perez & Soto, 2011).
3. Ako nas ljudi podstiču da koristimo određenu veštinu regulacije emocija u kojoj nismo dobri, to bi nam zapravo moglo pogoršati situaciju. Za mnoge ljude, pozitivnost može biti teška veština za razvoj i implementaciju. Dakle, ako niste dobri u tome da budete pozitivni, optimistični ili da razmišljate o svojoj situaciji sa vedrije strane, a forsirate sebe da to činite svakodnevno, to bi zapravo moglo biti jako loše po vas (Ford & Troi, 2019).
4. Većina ljudi će vam reći da je dobra stvar u životu imati pozitivan stav, a dobrog nikad dosta, zar ne? E, pa, ne baš! Ispostavilo se da previše pozitivnih emocija zapravo može biti loša stvar. Pokazalo se da je previše pozitivnih emocija faktor rizika za razvoj manije (Gruber, Johnson, Oveis, & Keltner, 2008). Dakle, previše pozitivnih emocija zapravo može biti loše po vaše zdravlje jer često podrazumeva usiljenu radost i negiranje ličnih stvarnih osećanja.
5. Opsednutost srećom i preterano fokusiranje na to da budete srećni takođe se pokazalo lošim po mentalno zdravlje (Ford & Mauss, 2014). Smatra se da ovo insistiranje na pozitivnosti i ovaj teror sreće mogu stvoriti nesklad između toga kako se stvarno osećamo i onoga kako želimo ili nam je rečeno da treba da se osećamo. Zaista, ultra-visoka očekivanja osećanja sreće obično su loša za naše mentalno zdravlje.

Zaključak

Toksična pozitivnost može biti jako nezgodna. Prednosti pozitivnosti su veoma stvarne i upečatljive, ali u isto vreme to je vrlo klizav teren i može se lako zglajzati u toksičnu pozitivnost. Nadamo se da će vam ovaj kratki vodič pomoći da uzmete ono što može da vam koristi iz oblasti pozitivne psihologije tako da to ne bude štetno po vas.

Literatura:

• ^{Ford, B., & Mauss, I. (2014). The paradoxical effects of pursuing positive emotion. In J. Gruber & J. T. Moskowitz (Eds.), Positive emotion: Integrating the light sides and dark sides (pp. 363–382). Oxford University Press.}
• ^{Ford, B. Q., & Troy, A. S. (2019). Reappraisal reconsidered: A closer look at the costs of an acclaimed emotion-regulation strategy. Current Directions in Psychological Science, 28(2), 195-203.} 
• ^{Gruber, J., Johnson, S. L., Oveis, C., & Keltner, D. (2008). Risk for mania and positive emotional responding: Too much of a good thing? Emotion, 8(1), 23–33.} 
• ^{Perez, C. R., & Soto, J. A. (2011). Cognitive reappraisal in the context of oppression: Implications for psychological functioning. Emotion, 11, 675–680.}   
• ^{Sokal, L., Trudel, L. E., & Babb, J. (2020). It’s okay to be okay too. Why calling out teachers’“toxic positivity” may backfire.} 
• ^{Troy, A. S., Shallcross, A. J., & Mauss, I. B. (2013). A person-by-situation approach to emotion regulation: Cognitive reappraisal can either help or hurt, depending on the context. Psychological science, 24(12), 2505-2514.}