Saveti za postavljanje dugoročnih ciljeva

izvor slike

Saznajte više o dugoročnim ciljevima i tome kako da ih postavite da biste ih ovoga puta i ostvarili.

Ciljevi se, generalno, definišu kao željena stanja koja nastojimo da postignemo, održimo ili izbegnemo (Nair, 2003). Dugoročni ciljevi se mogu definisati kao skup ciljeva kojima je potreban duži period vremena za postizanje. Na primer, to mogu biti ciljevi vezani za naše obrazovanje, karijeru, odnose, zdravlje, itd. Dugoročni ciljevi zahtevaju planiranje i kontinuirani napor, tako da može biti malo teže ostvariti ih od kratkoročnih ciljeva. Evo nekoliko saveta za početak.

Kako postići dugoročne ciljeve

1. Postavite konkretne i izazovne ciljeve. Ispostavilo se da više postižemo postavljanjem specifičnih ciljeva koji su malo veći ili izazovniji, ali ne previše izazovni. Ako postavljamo lako ostvarive ciljeve, mi često ne postižemo onoliko koliko bismo mogli jer ne “guramo” toliko jako.

2. Postavite smislene ciljeve. Lakše je postići ciljeve do kojih vam je stalo nego one za koje ne marite. Tako da je jako korisno da od samog početka budete jasni u tome do čega vam je stalo i šta stvarno želite da postignete.

3. Postavite realne ciljeve. Može biti teško proceniti koliko možete postići. U stvari, ako ne verujte u sebe, mogli biste da postavite svoje ciljeve prenisko i propustite da uradite neke sjajne stvari. Ako verujete u svoju sposobnost da nešto ostvarite, veća je verovatnoća da ćete istrajati do kraja. Zato odvojite malo vremena da sanjate velike snove, a zatim razmislite realno o tome šta je i koliko moguće.

4. Posvetite se svom cilju. Mi, blesavi ljudi, ne volimo da razočaramo ni sebe ni druge. Pa tako kada se posvetimo nečemu, veća je verovatnoća da ćemo to ostvariti, posebno ako podelimo svoj cilj sa nama bliskim ljudima do čijeg mišljenja nam je stalo.

5. Kreirajte ciklus povratnih informacija. Povratne informacije mogu biti od pomoći jer ćete tako lakše znati koliko dobro radite i napredujete (Latham, & Locke, 2007). Čak i ako nemate nekoga da vam pruži povratne informacije, možete i dalje sami osmisliti sistem povratnih informacija. Drugim rečima, mogli biste da pratite svoj napredak o tome kako se krećete ka cilju. Na primer, ako želite da smršate, možete voditi neku vrstu dnevnika ishrane i upisivati svake nedelje šta ste jeli i koliko imate kilograma i tako ćete znati dokle ste dogurali.

6. Uskladite dugoročne ciljeve sa bazičnim potrebama. Naučnici sugerišu da smo najviše motivisani kada nastojimo da zadovoljnimo bazične ljudske potrebe kao što su autonomija, povezanost i kompetencija (Sheldon & Elliot, 1999). Dakle, kada postavljate dugoročne ciljeve, pokušajte da identifikujete kako je vaš cilj povezan sa nekom od ovih bazičnih ljudskih potreba. Na primer, „pokretanje sopstvenog posla“ bi moglo da se odnosi na autonomiju jer time dobijate slobodu da radite na onome što želite. ‘Pronalaženje ljubavi’ se može odnositi na povezanost. A „dobijanje unapređenja“ može da se odnosi na kompetenciju. Identifikovanjem kako se vaši ciljevi odnose na vaše osnovne ljudske potrebe, imaćete osećaj da je ono čemu težite zaista važno da ostvarite i osećate se dobro kada stignete do zacrtanog cilja.

Faze dugoročne potrage za ciljevima

Proces postizanja dugoročnih ciljeva uključuje:

• Pokretanje. Početak rada na cilju.
• Održavanje. Nastavak rada na cilju i izvršavanje radnji koje vode ka ostvarenju cilja.
• Upornost. Prevazilaženje izazova, neuspeha i emocionalnih problema poput iscrpljenosti, dosade, ili nezadovoljstvo.
• Revizija. Periodični pregled cilja za praćenje napretka, reviziju planova i ponovnu procenu cilja u celini (Sniehotta, Schvarzer, Scholz, & Schuz, 2005).

Držite se svojih ciljeva

Problem sa dugoročnim ciljevima je što su oni … pa … dugi. To znači da zahtevaju posvećenost, odlučnost i upornost. Neophodno je prevazilaženje i konkretnih i emocionalnih prepreke. Neki naučnici predlažu da pored kreiranja akcionog plana (gde planirate šta ćete raditi), može biti od pomoći da napravite i plan suočavanja sa izazovima (Sniehotta, Schvarzer, Scholz, & Schuz, 2005). Evo nekoliko saveta:

Razmislite o mogućim izazovima

Predviđanje situacija koje će usporiti ili zaustaviti vaš napredak ka cilju može vam pomoći da razvijete plan kako da efikasno reagujete. Stvaranje „ako-onda“ izjava za svaku potencijalnu prepreku može vam pomoći da ih lakše savladate. Na primer, ako znam da se često osećam iscrpljeno i da mi je potrebna popodnevna dremka da bih se osvežila i mogala da nastavim da radim na postizanju svog cilja, uzeću to u obzir kada budem planirala vreme. To je dobro jer onda imam isplanirano dodatno vreme koje koristim kada mi je potreban predah.

Razmislite o tome kako da se rešite distrakcija 

Najveća prepreka za postizanje ciljeva danas su svakako ekrani i distrakcije. Neki delovi našeg dugoročnog cilja mogu biti dosadni ili teški, ali kada ima previše distrakcija svuda oko nas to je još mnogo teže. Zato osmišljavanje plana za smanjenje distrakcija može biti koristno. Na primer, možemo da instaliramo aplikaciju za pauziranje notifikacija na našoj e-pošti, možemo da se odjavimo sa društvenih mreža, da isključimo obaveštenja sa medija, ili postavimo vremensko ograničenje na vreme koje provodimo na internetu. Takođe, slušalice sa redukcijom buke bi mogle biti od pomoći. Razmislite o tome šta vas ometa u postizanju vaših ciljeva i kako biste mogli da prevaziđete ove prepreke.

Upoznajte svoje izazove

Odvojite malo vremena da razmislite o tome šta vas je ranije sprečavalo da postignete svoje 

ciljeve u prošlosti. Zapišite ovo i onda razmislite šta ćete uraditi sada drugačije. Pokušajte da budete konkretni (zapišite konkretne korake, a ne samo „Snaći ću se nekako“). Na primer, ako vas nisko samopouzdanje često sprečava da ostvarite svoje ciljeve, možda uradite neke vežbe afirmacije ili meditacije kada primetite da postajete demotivisani. Ako imate konkretne planove kako da se nosite sa svojim specifičnim poteškoćama, povećaćete svoje šanse za uspeh i postizanje željenog cilja.

Literatura

•  Nair, K. S. (2003). Life goals: the concept and its relevance to rehabilitation. Clinical Rehabilitation, 17(2), 192-202. 
• Latham, G. P., & Locke, E. A. (2007). New developments in and directions for goal-setting research. European Psychologist, 12(4), 290-300. 
• Sheldon, K. M., & Elliot, A. J. (1999). Goal striving, need satisfaction, and longitudinal well-being: the self-concordance model. Journal of personality and social psychology, 76(3), 482. 
• Sniehotta, F. F., Schwarzer, R., Scholz, U., & Schüz, B. (2005). Action planning and coping planning for long‐term lifestyle change: theory and assessment. European Journal of Social Psychology, 35(4), 565-576.